НЕКА ХОМОСЕКСУАЛЦИ НЕ ДИРАЈУ МОЈУ ЗЕМЉУ И ИСТОРИЈУ, поготово моју цркву и моју децу

ПОЗНАТИ руски писац, добитник награде „Велика књига“ за роман „Породица“ Захар Прилепин одлучио је да неко време побегне од литературе и врати се хобију из младости – музици.

Музика уместо литературе? До кога заправо желите да допрете својим песмама?

- Желим да људима вратим неке очигледне ствари. За многе младе људе схватање Отаџбине, храбрости и смелости, схватање родне земље и жртвовања за њу претворило су у антисхватање, чиме свакако не могу бити задовољан.

Једноставно постоји потреба – не за револуцијом, већ за конзервативном револуцијом, револуцијом у славу традиције.

Зато што смо се предуго борили са традицијом, сваки смисао је окренут наопачке, а ја желим да поново на руку навучемо ту рукавицу, како би она била у нормалном, обичном облику. То је отприлике то.

Јер, мушкарац мора да буде мушкарац, жена – жена, домовина – домовина. И ти ниси славан, јер си дошао на овај свет да бисмо се около играли. Дошао си на овај свет, јер постоји прошлост и постоји будућност. А ти имаш обавезу…

Ви сте више пута путовали у Донбас, овај рат вас је, изгледа, жестоко дотакао. Можете ли објаснити зашто?

- У Донбасу се десило шта се десило. Десила се могућност за оно о чему сам сањао већ 25 година – реанимација руске државности у најневероватнијој и многообећавајућој форми.

Мислим, и апсолутно сам убеђен, да Русија, безусловно, постоји као империја, која овако или онако врши културну, дипломатску, а ако је потребно – војну експанзију на повереним јој територијама. И ако то не спроводи непосредно држава, то спроводи народ. У овом или оном облику.

Сматрам, да не постоје неке колосалне разлике између X, XВИИ, XИX и XXИИИ века. Увек ће бити једних те истих процеса, оних који постоје и данас. Као што постоје и територије које по праву, по историји, суштнински и по саставу становништва које живи на њима, припадају Русији, и припадаће Русији. У овом случају, то је Источна Украјина.

Ове процесе апсолутно није прогнозирала нити симулирала држава, они су били спонтани, и потврдили су моју веру у то да руски народ још није расходован, количина материјала у нама је и даље огромна и биће је још више. Био сам вољан да још једном тамо видим оне најбоље, златне, прелепе, запањујуће мушкарце. И не само мушкарце.

По вашим речима, може се извући закључак да ви негирате сам концепт међународног права. Како ће Русија спровести ту своју „експанзију“? Ратујући са целим светом?

- Па, слушајте. Прво, међународно право – то вам је таква ствар… Како каже руска пословица, „закон – је запрега: куд се окрене – тамо и иде“. И ако постоје неке ствари за које је потребно да буду у оквиру међународног права, сви имају право да то тако и поставе, наравно у складу са својим могућностима.

Зато је револуција на Мајдану могла од неких да буде препозната као валидна револуција. А револуција у Јемену као државни удар. И тако даље. Нема коначног закључка.

Оно, што се дешава у Донбасу, више пута је потврђено на изборима. Били су позвани посматрачи из свих земаља и из свих „светских демократија“.

Проблем је „светских демократија“ што се нису укључиле у тај процес и нису легитимисале своја права, како би се избегло крвопролиће. Напротив, оне су заинтересоване управо за супротно.

Стога, међународно право – није само систем контроле и равнотеже, већ и систем огромног лицемерја, непрестаног лукавства, отворене подлости, изобличења и претеривања.

И ми смо спремни да учествујемо у овој игри, као што смо учествовали у њој и раније. Ако мислите да је Русија само данас прекршила међународно право, то није сасвим тачно. Она га је прекршила више пута током ХХ века, и током XIX много пута и много пута током XVII века. Исто га тако крше и водеће „светске демократије“, укључујући и Сједињене Америчке Државе.

Ми имамо своје интересе, и ми ћемо овако или онако примењивати на њих међународно право и покушати да их овако или онако адаптирамо том праву. Али, то не значи да ћемо ратовати са целим светом – не треба претеривати.

Како ви овде видите „цео свет“?

Видите одређени број земаља – њих 15-20, које имају другачију представу о међународном праву и нашим интересима. А ту су и друге земље, тих земаља је 20, или 25, или 50, које прилично мирно гледају шта се дешава и добро знају зашто Русија делује баш на овај начин, и у најмању руку су спремне да ово објасне. То је све. И не треба никога ничим плашити.

О хомосексуалности

Захар, иако у наглашавате да сте равнодушни према сексуалним склоностима других људи, али, колико сам ја схватила, имате апсолутно другачији систем вредности од оног који је декларисан на Западу. Извините због моје директности: има ли у вашем ставу одређене хомофобије?

- Па, о каквом другачијем систему вредности говорите? Прво, ако сам написао да код мени нема хомофобије, то значи да нема потребе да питате о томе. Дакле, нема хомофобије. То се каже директно у тексту. Нисам хомофобичан, мене апсолутно не интересују сексуалне склоности других људи.

Мене дотиче када сексуалне склоности почињу да се намећу као идеологија. А управо све то што је повезано са нетрадиционалним сексуалним односима и са LGBT, постаје најновија глобална идеологија. Ја не знам за шта се то користи, али, ипак, агресиван напад ове идеологије је савршено очигледан.

Та идеологија све више и више, барем у Европи, почиње да прожима друштвене и друге слојеве. Цркву, породицу, школе, вртиће, једном речју културу. Ако ви то сами не примећујете, онда вам ја ништа не могу помоћи.

Али ово је колосалан, и не могу рећи да је спонтан, већ, скоро сигурно, на овај или онај начин, испланиран напад. Јер, до пре 15 година ништа слично није постојало. И одједном, у последњих 5-7 година дошло је до јаког напада по најразличитијим стварима.

На пример, црква је била приморана да венчава истополне бракове, што је у супротности са свим оним што има везе са црквом до сада. У скандинавским земљама, у европским земљама, уместо два пола уведено је пет, 25, 37 полова. Децу називају „оно“, а појавиле су се бајке „о принцу и принцу“. Све то доводи до сумње да је све то уопште разумно, схватате ли?

И ова уметност – једна је од карика у овом ланцу. Ту су сувише видљиви шавови, сувише су видљиве нити, сувише је видљива ангажованост, сувише је видљив притисак с којим се уз помоћ моћне језуитске машине саопштава „граду и свету“: „Да се ​никада ​нико не усуди да увреди хомосексуалце“.

И то је толико вештачко – баш као и соцреализам. То је пропаганда која се и не устручава да изгледа као пропаганда. Барем с моје тачке гледишта.

При чему сви могу да живе и да се забављају међусобно и да користе своју физиологију, кад год пожеле. Мене то не дотиче. Али мени не треба објашњавати догађаје из светске историје вашим сексуалним оријентацијама. А тим пре нека не дирају моју цркву и моју децу.

(Превод Срђан Ђорђевић – Факти)

"СРБИН.ИНФО" - 27. април 2015

Купить книги:

               

 

Соратники и друзья
Сергей ШаргуновНовая газета в Нижнем Новгороде Нижегородская люстрация

На правах рекламы: